Ана Савковић

Осетим понос када се мени непозната особа обрадује када се изговори име Основна школа „Нада Пурић“. Или је учио у нашој школи или је школовао децу, или је једноставно, чуо о њој све најлепше. Не мора се водити разговор о великим успесима, њеној градњи и осавремењивању, једноставно она има нешто чаробно и тајанствено, једноставно и блиско, веже за себе амбијентом, атмосфером, осмесима и позитивном енергијом до које је стало сваком ко је имао прилику да се нађе у њеном простору. Можда из нашег неписаног правила да је најважније да се деца ту осећају заштићено и слободно, уважено по свакој идеји, креацији и вештини, настају запажени резултати, а задовољство и понос се записују у срцима сваког од нас.