Биографија

Биографија Наде Пурић

Надежда Нада Пурић рођена је 22. марта 1903. у Ваљеву, од мајке Даринке (рођене Тодоровић из Ваљева) и оца Васе Пурића, кафеџије из Ваљева.

Основну школу и пет разреда гимназије завршила је у Ваљеву. Даље школовање наставила је у Београду, на Трговачкој академији. Прво запослење добила је у Државном монополу, а затим је прешла у Министарство финансија Краљевине Југославије. Рано је остала без родитеља, па су бригу о њој преузела старија браћа и сестре.

На згради у Његошевој улици бр. 73 у Београду, где је становала,налази се спомен-плоча, а неколико десетина метара даље, на углу Улице кнегиње Зорке и Макензијеве број 43, налази се спомен-биста Нади Пурић, на којој је посвета песникиње Десанке Максимовић: „Твој гроб не знамо где је и зато нам се чини свуда, свуда на земљи овој. Под сводом модрим и лаким твој гроб не знамо где је и зато ступамо земљом као да је твоја хумка бусен и камен сваки…“ из песме Изгубљени гроб“, коју јој је песникиња посветила. Њено име носи Месна заједница у Ваљеву на чијој територији се налази Школа; Дечји вртић у Београду у Крунској улици бр. 68 и Трећа месна заједница у општини Врачар у Београду, у којој се налази и биста откривена 1985. године. У оквиру прославе четрдесетогодишњице КПЈ и СКОЈ-а 7. V 1959. године, у Школи је откривена Спомен витрина Наде Пурић. У школском дворишту 1979. године, поводом прославе Дана школе, Дана Републике, Јубилеја КПЈ-СКЈ, СКОЈ-а постављена је и откривена биста са ликом Наде Пурић. Бисту је открио Радомир Вићентијевић, председник СУБНОР-а Подрињско-колубарског региона. Почасни гост, песникиња Десанка Максимовић, пред бистом је прочитала песму „Непознати гроб“, посвећену народном хероју Нади Пурић. Одабране одломке читали су чланови Аматерског позоришта „Абрашевић“ из Ваљева. Аутор бисте је мр Миле Јевтић, академски вајар, професор уметности у Образовном центру „Бора Атанацковић“ у Ваљеву, који је радио и портрете Наде Пурић.

Херој и борац

Упоредо са чиновничком каријером започела је и свој политички ангажман. Још као ученица Трговачке академије учествовала је у раду задруге „Младе девојке“, чији је задатак био помоћ сиромашној деци. Затим се ангажовала у раду Женског покрета, где је постала активни борац за равноправност жене, критикујући подређени положај жена у Краљевини Југославији, истичући потребу да се оне у правима изједначе са мушкарцима. Нарочито активна била је у раду Акционог одбора државних службеника, у оквиру кога је била руководилац Актива жена и писала за његов часопис „Реч истине“, углавном о положају жена – службеница, залажући се за њихова већа права у друштву. У овом листу сарађивала је све до забране његовог изласка од стране власти Краљевине Југославије.

Била је члан Комунистичке партије Југославије од 1934. године. Својим ангажовањем у илегалним пропагандним акцијама Надежда је показала чврсто опредељење за идеологију ове партије. У свим јавним манифестацијама виђала се у првим редовима. Јуна 1941. године постала је секретар партијске ћелије у оквиру Министарства финансија. Свој стан у Београду, који се налазио у Његошевој улици бр. 23 уступила је на коришћење Комунистичкој партији и он је служио као складиште и пункт за растурање илегалног партијског материјала који је пристизао из илегалне штампарије Месног комитета КПЈ за Београд. Због специфичности повереног задатка, наставила је да ради у Министарству финансија (Одељење државних дугова), водећи, на изглед, миран живот скромне и повучене службенице.

Ухапшена је 18. новембра 1941. године у згради Министарства финансија. Приликом претреса њеног стана пронађено је око 5.000 Билтена Врховног штаба и велики број летака Покрајинског комитета КПЈ, припремљеног за растурање уочи Октобарске револуције. Са њеног саслушања пред агентима београдске Специјалне полиције не постоји никакав записник. Иако је мучена и батинана није одала ни једну једину реч. У њеном досијеу налази се само извештај специјалног агента који је био задужен за њен случај. „Истрагом“, записано је у извештају, „није могла бити расветљена улога Надежде Пурић у илегалном комунистичком покрету, али је без сумње да она има једну од важнијих улога.“ Нада Пурић преминула је 27. новембра 1941. од последица мучења и тортуре којима је била изложена у канцеларији иследника Специјалне полиције. Својом смрћу, без признања своје улоге у комунистичком покрету прекинула је акцију хапшења београдске полиције и омогућила даљи рад илегалне партијске штампарије, која је несметано радила до краја рата.

После ослобођења, њени посмртни остаци сахрањени су у Алеји бораца Народноослободилачког рата у Београду. Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, проглашена је за народног хероја 6. јула 1953. године.