Славица Сабо Трипковић

Рекли су о школи...

А где су данас моји другари којима су зидови и ограде Основне школе „Нада Пурић“ били тесни. Сећам се да смо били добри другари, да смо били једнаки без обзира колико смо били статусно различити. Ето, ја сам на пример била лидер, иако сам била кћерка електричара. Мада, можда сам зато и била вођа, јер су мислили да знам око струје?! Знам и да смо се јако волели, силно забављали и још силније плакали док смо цепали књиге иза Четврте, на крају осмог разреда. И да је мени живот био незамислив без Здравковића, Саватића, Снежане... и свих осталих до броја 30, који су појединачно утицали на моју социјализацију више него професори географије, историје, математике, хемије и осталих наука и научних дисциплина заједно. Четврта је тада изнедрила другарство, право, искрено, које сам успела да освајам и стичем и кроз касније школовање.

Славица Сабо Трипковић,

генерација 1987/1988.

2022-10-17T09:52:17+02:00